Daljina mi ne znači ništa, jer znam da si ti tu...

Govorili su mi kako će daljina da nas rastavi. Kako je ljubav na daljinu nemoguća, ali vidiš, mi smo uspjeli. Volimo se uprkos svoj toj daljini. Govorili su mi ne možeš ti to, daljina će da vas uništi, a ja sam im se samo nasmijala i rekla samo me gledajte , mogu. Daljina mi ne znači ništa, jer znam da si ti tu, da kad god zaklopim oči da ćeš biti tu, i tako je uvijek bilo … Kad god sam željela da si tu, zaklopila sam oči i bio si tu, pokraj mene, držao si me u naručju baš kao onog dana, kad si mi obećao da je naša ljubav vječna, i zbog toga, zbog ove daljine, zbog svega te volim najviše. Daljina je zapravo dokaz naše ljubavi i da mi to možemo ..Kada imaš nekoga, kao što ja imam njega, kada zavoliš nekoga, kao ja njega, kada bi, za naizgled nebitnu osobu, dala sve, kada ti je teško kada je i njemu teško, kada si sretna što je on sretan. Imam ga u mislima, u srcu, imam ga u stvarnosti, kada mi oči zasuze kada god nešto lijepo kaže, kada izgovori moje ime onako kako samo on to zna, tada počinjem shvaćati i prepuštati se stvarnosti, shvatim da ipak postoji neko tko čuje ono što poželim reći, a ne izgovorim, neko koga sam zavolila, onako, sasvim slučajno, ne namjerno, neko tko mi pruža ruku. On je došao da bude tu i kada mi je najteže, kada svi drugi okrenu leđa. Imam potrebu stalno mu ponavljati da sam ga zavoljela, da mu kažem koliko mi zapravo znači, imam glupu potrebu, iako znam da i on sam to već zna. Borim se u inat svima, u svom tom inatu uspijevam pobijediti sama sebe, bolja sam. Postaje mi nebitno što će se pričati, samo je on bitan - kada sam to shvatila, kada sam shvatila svoj svijet, shvatila sam i srecu.